Tipovi epileptičnih napada

Već smo definisali epileptične napade kao tranzitorne događaje-simptome i kliničke znake koji su posledica abnormalne aktivnosti moždanih ćelija (neurona). Blagovremeno prepoznavanje istih važno je za postavljanje korektne dijagnoze vrste epilepsije ili epileptičnog sindroma a takođe i sprovođenje adekvatne terapije. Postoje generalno četiri vrste epileptičnih napada (Klasifikaciju epileptičnih napada sačinili su eksperti Internacionalne Lige za borbu protiv Epilepsije (ILAE):
ILAE 2017 Classification of Seizure Types Checklist
1. fokalni kod kojih se abnormalna aktivnost neurona odigrava u jednom delu mozga (moždanim režnjevima ili njihovim delovima). Kako postoje 4 režnja ta se aktivnost odvija bilo u čeonom (frontalnom), slepoočnom (temporalnom), parijetalnom  ili potiljačnom (okcipitalnom) režnju.
2. generalizovani, kada je abnormalnom aktivnošću zahvaćen ceo mozak (obe moždane hemisfere)
3. neklasifikovani-nepoznatog početka, kada sa sigurnošću ne možemo odrediti da li je početak napada fokalni ili generalizovan.
U zavisnosti od kliničkih karakteristika napada Fokalni napadi mogu biti:
-sa očuvanom svešću ili
-sa poremećenom svešću
-takođe se mogu generalizovati i preći u generalizovani kloničko-tonički napad (GTK)
Napad može početi sa očuvanom svešću i do kraja napada nastaviti po istom obrascu (npr. ritmičko pomeranje ruke ili noge, dok pacijent komunicira sa okolinom, što se naziva fokalni motorni napad sa očuvanom svešću.
Napad može započeti sa očuvanom svešću, u daljem toku pacijent može postati nekomunikativan i konfuzan (satnje pomućene svesti) i završiti se tako ili se generalizovati i završiti kao GKTN.
Napad takodje može početi sa konfuzijom (poremećeno stanje svesti) i celim tokom ostati isti ili evoluirati u GTKN.
U zavisnosti od regiona mozga koji je zahvaćen abnormalnom električnom aktivnošću, fokalni napadi mogu biti motorni (postoji neka vidljiva motorna radnja, u vidu pokreta) i nemotorni.
U motorne fokalne napade spadaju:
-atonički napadi (gubitak tonusa)
-klonički napadi (ritmično pomeranje pojedinih delova tela)
-mioklonički (munjeviti, iznenadni, trzajevi pojedinih delova tela kratkog trajanja 1-2 sec.)
-tonički (spazam i ukočesnost tela)
-hiperkinetički (pokreti tela, intenzivni, velikih amplituda, kao što je mlataranje ili pedaliranje nogu)
-automatizmi (besciljni, nesvrsishodni, nekoordinisani poreti najčešće ruku)
-epileptični spazmi (tonička kontrakcija uglavnom gornjih ekstremiteta koja se ponavlja u seriji, više kratkih napada 1-2 sec sa ponavljanjem posle određenog vremena izraženog u sekundama ili minutima)
Nemotorni fokalni napadi mogu biti:
-autonomni napadi (nagon na povraćanje ili povraćanje, znojenje, crvenilo lica, ubrzani puls, jeza..)
-senzorni (trnjenje, mravinjanje, bockanje iglicama, osećaj toplote ili hladnoće)
-kognitivni (iluzije, halucinacije, dejavu i jamais vu fenomeni, afazija, apraksija)
-emocionalni (afektivne manifestacije bez vidljivog emocionalnog podstreka, kao što je ničim izazvan strah ili radost ili  neadekvatno smejanje što zovemo gelastičkim napadima
-bihejvioralno zamrzavanje (behavior atrrest) u vidu prestanka pokretanja kada osoba izgleda kao „zamrznuta“.
Generalizovani napadi mogu takodje biti motorni (uključuju nekakvu motornu aktivnost) i nemotorni.
U motorne generalizovane napade spadaju:
-tonički (simetrično grčenje gornjih ili donjih ekstremiteta, ili sva 4 ekstermiteta)
-klonički (ritmično pomeranje pojedinih delova tela, obe ruke ili obe noge)
-kloničko tonički napadi (kombinacija dva predhodno opisana)
-mioklonički (munjeviti, iznenadni trzajevi pojedinih delova tela, simetrično oba ramena, trzajevi ruku ili glave, kratkog trajanja 1-2 sec.)
-atonički (gubitak tonusa)
-miokloničko-atonički  (kombinacija   predhodna dva)                                     
-epileptički spazmi
Glavni predstavnik u grupi nemotornih generalizovanih napada su Absansni napadi koji mogu biti tipični, netipični, miklonički absansi i mioklončki absansi očnih jabučica (eyelid myoclonia).
Absansni napadi su generalizovani nemotorni napadi koji se karakterišu „zagledavanjem“, „gledanjem u prazno“ odsutnošću u trajanju od 5-30 sekundi i mogu biti tip napada koji se javlja u različitim epileptičnim sindromima. Absansna epilepsija detinjstva javlja se kod dece uzrasta od 4-10 godina sa pikom izmedju 5.i 7. godine. Deca su urednog psihomotornog i neurološkog razvoja. Napadi se učestalo ponavljaju tokom dana, može ih biti i nekoliko desetina i ometaju normalno kognitivno funkcionisanje dece školskog uzrasta. EEG pokazuje karakteristične generalizovane epileptiformne promene 3Hz. Lekovi izbora za lečenje absanasa su Valproati i Etosuximide, a takođe se i Lamotrigine može koristiti kao i Levetiracetam (kao druga linija lekova). Uglavnom imaju odličnu prognozu i posle uvođenja jednog od navedenih lekova postiže se potpuna kontrola napada u 80% slučajeva. Samo 10% dece u kasnijem životnom dobu mogu razviti druge tipove napada. (CP.Panayotopulosu 2010, Springer, A Clinical Guide To Epileptic Syndromes and their Treatment, 2010 Springer, p:383-388).

Više informacija možete naći na oficijelnom sajtu Internacionalne Lige za borbu protiv Epilepsije (ILAE): Operational Classification of Seizure Types (2017)

Više o epilepsiji kod dece pročitajte na https://neurokidbossa.rs/epilepsija-kod-dece/