EEG

Elektroencefalogram-Electroencephalogram, Electroencefalografija

EEG je dijagnostička metoda koja se koristi u epileptologiji i njome se meri normalna ili abnormalna električna aktivnost mozga. Tehnički se obavlja stavljanjem malih metalnih diskova (elektroda) na odgovarajući deo poglavine, koje su žicama povezane za pojačivač (amplifier) koji pojačavajući signal transformiše električnu aktivnost mozga u EEG crtež (elektroencefalogram) koji se ispisuje na ekranu kompjutera i omogućava adekvatnu interpretaciju edukovanom i visoko kvalifikovanom epileptologu.

EEG se uvek interpretira u skladu sa kliničkim podacima (vrsti i karakteristikama napada, trajanju) te je za pravilnu interpretaciju neophodno obaviti  predhodno razgovor sa pacijentom, očevidcima ili roditeljima  ako se radi o detetu. Takođe je neophodno neurološki pregledati pacijenta pre bilo kakve definitivne dijagnoze. Rutinsko EEG snimanje traje u proseku 30 minuta, a ako se zahteva i EEG u spavanju idealno je da EEG registracija traje bar 1 sat (EEG u spontanom spavanju ili posle deprivacije spavanja). Takođe postoji dugotrajno video-EEG snimanje (više sati ili 24-časovno ali po potrebi i nekoliko dana) koje se obavlja naročito kao deo prehirurške obrade pacijenta koji hirurški mogu biti lečeni. Na taj se način sinhrono posmatra ponašanje pacijenata tokom napada sa EEG promenama a zatim se vrši interpretacija EEG zapisa i kliničkih manifestacija u cilju definitivnog određivanja tipa napada i vrste epilepsije ili epileptičnog sindroma.

Više o tipovima epileptičnih napada pročitajte ovde: Tipovi epileptičnih napada

Ako je EEG načinjen tokom napada to zovemo IKTALNI EEG, a EEG van napada se naziva INTERIKTALNI. Idealno je imati EEG zapis tokom napada ali se u kliničkoj praksi to retko dešava (sem kod absansnih napada ili infantilnih spazama gde se napadi javljaju svakodnevno, više puta u toku dana), pogotovu ako osoba ima retke napade (jednom nedeljno ili mesečno).

Epilepsija nije EEG dijagnoza. DIJAGNOZA EPILEPSIJE JE KLINIČKA!

EEG je pomoćna dijagnostička metoda koja nam pomaže u sledećim situacijama:

–       Kod suspektnih epileptičnih napada zabeleženim video prikazom od strane roditelja

–       U odvajanju fokalnih napada od generalizovanih kada klinički nije jasan početak napada a u cilju određivanja adekvatnog antiepileptičnog leka

–       Lokacije početka napada (frontalno, temporalno, parijetalno ili okcipitalno)

–       U razlikovanju epileptičnih napada od paroksizmalnih neepileptičnih poremećaja (poremećaji spavanja, poremećaji pokreta, afektivno zacenjivanje, sinkopa)

–       Kod isključivanja dijagnoze akutnih poremećaja kao što je encefalitis ili metabolička encefalopatija

–       U dijagnostici specifičnih epileptičnih sindroma kao što su Absansna epilepsija, Infantilni spazmi, Migratorni fokalni napadi itd, koji imaju karakterističan EEG zapis

–       EEG se koristi za praćenje terapijskog odgovora kod pojedinih epileptičnih sindroma kao što su Absansna epilesija, Infantilni spazmi itd.

Još jednom  treba podvući da je interpretacija EEG jedino prihvatljiva u kliničkom kontekstu, te je neophodno pacijentima ili roditeljima objasniti šta praktično znači nalaz na EEG-u. Postojanje epileptiformnih promena na EEG-u ne znači da osoba boluje od epilepsije, a da pri tome nije klinički imala napade. I obrnuto, uredan EEG (interiktalni) ne znači da osoba ne boluje od epilepsije. Pet do 10% normalne populacije dece koja nisu imala epileptične napade ima epileptiformno izmenjen EEG, bilo fokalno ili generalizovan. (Okuba i sar. 2015. Epilepsia 1994:35(4):832 841 https://doi.org/10.1111/j.1528-1157.1994.tb02520.x; Millichap, J.G., 2010. EEG Epileptiform Discharges in “Healthy” Children. Pediatric Neurology Briefs,24(8),pp.61–62. DOI: http://doi.org/10.15844/pedneurbriefs-24-8-5) U ovim slučajevima nije indikovana primena antiepileptičnih lekova jer je medicinski i etički opravdano samo lečenje napada ali ne i epileptifomno izmenjenog EEG-a.