Epidemiologija i definicija apsansnih napada
Dečja apsansna epilepsija po klasifikaciji Internacionalne lige za borbu protiv Epilepsije poznata kao Childhood Absence Epilepsy (CAE), ranije nazvana “ piknolepsija “ , “ Petit mal” ili “mali napadi”, predstavlja oblik primarno generalizovanih napada (epilepsije) koja počinje u predškolskom i ranom školsom uzrastu. Obično se javlja između 3. i 11. godine života sa pikom javljanja između 5 i 8 godina. Od ukupnog broja dece sa epilepsijom oko 10% ima apsansnu epiepsiju detinjstva.
Apsansi-apsansni napadi predstavljaju jedinu vrstu epileptičnih napada koja se javlja u Apsansnoj epilepsiji detinjstva. Ovo je važno jer različiti epileptični sindromi u dečjem uzrastu mogu imati više tipova epileptičnih napada. O ovome će biti reči u jednom od narednih tekstova na blogu.
Kliničke karakteristike apsansnih napada:
– Tokom napada deca se zagledvaju ili imaju prazan pogled (“Zure”) i u period od 5,10 najviše 30 sekundi – Ne odgovaraju na pozive i ne reaguju.
– Može se javiti i treptanje očiju kao i pogled usmeren na gore.
– Ako su započeli neku radnju kad apsansni napad prođe nastaviće sa istom onde gde su stali
– Napadi se javljaju iznenada i iznenada prestaju
– Po završetku napada ne treba vremena za oporavak već se nastavlja sa započetom aktivnošću, i obično deca nemaju sećanje šta se desilo
– Javlaju se svakodnevno po više desetina puta na dan i s obzirom da kratko traju (u sekundama) nekada ih je teško opservirati
– Deca imaju normalan razvoj pre i posle napada, ali ako su napadi česti i nekontrolisani mogu se razviti teškoće u učenju, problem sa pažnjom i koncentracijom kao i teškoće u pamćenju.
Kako se dijagnostikuje apsansna epilepsija?
Već smo napomenuli da je dijagnoza Epilepsije pa i apsansne klinička, što znači da se pažljivo uzetom anamnezom od roditelja koji se žale na “odsutnost” deteta i zagledavanje koji se ponavljaju često tokom dana može postaviti dijagnoza. Takođe se često učitelji žale da su ta deca manje koncentrisana i “nepažljiva” i odsutna tokom nastave što može biti još jedan znak da dete ima problem sa prisutnošću a koja je posledica apsansnih napada.
Neurološki nalaz je kod dece sa apsansnom epilepsijom uredan, ali ga treba obavezno obaviti. Tokom pregleda treba zamoliti pacijenta da duboko diše par minuta jer hiperventilacija provocira apsansne napade te se na licu mesta tokom pregleda dijagnoza može potvrditi.
Elektroencefalogram (EEG) je jako bitna pomoćna dijagnostička metoda jer apsansni napadi imaju karakterističan EEG crtež: visoko voltirane šiljak talas komplekse u trajanju od 3 Hz/sec (vidi sliku) a koji koreliraju sa klinički ispoljenim zagledavanjem ili tretpanjem. Idealno je ako EEG laboratorija ima video EEG na kome se istovremeno može pratiti na videu ponašanje pacijenta i EEG promene.
Kompjuterizovana tomografija mozga (CT) i Magnetna rezonanca (MRI mozga) su normalni i nije potrebno uraditi ni jednu od ovih pretraga ako se sumnja na apsansnu epilepsiju.
Kako se leče apsansni napadi?
Lek izbora za apsansne napade su Valproati (Eftil) i Etosuximide (Suxinutine) i u većini slučajeva se postiže dobra kontrola napada sa ovim lekovima. Etosuximide dobro kontroliše apsansne napade i podjednako je efikasan kao Valproati. S druge strane prolazno opadanje kose i povećanje apetita su nus efekti koji se mogu očekivati kod terapije Valproatima, kao i poremećaj pažnje.
Lamotrigine (Lamictal) se takođe može koristiti kao druga linija lekova za apsansne napade, kao i Topiramate (Topamax), Levetiracetam (Keppra) i Clobazam (iz grupe Benzodijazepina).
U slučaju da monoterapija (terapija samo jednim lekom) ne dovede do očekivane kontrole napada, lekovi se mogu kombinovati. Ako je pacijent na terapiji Valproatima zbog metabolizma valproata koji ide preko jetre neophodno je na 6 meseci kontrolisati krvnu sliku i laboratorijske analize za praćenje jetrine funkcije.
Prognoza i obustava antiepileptičnih lekova
Posle perioda bez napada a koji traje 2-3 godine savetuje se postepeno ukidanje antiepileptičkih lekova (preporučeno smanjivanje na mesečnom nivou, do potpunog ukidanja za period od 6 meseci) uz redovno praćenje električne aktivnosti EEG-om. Ako posle uvođenja prvog leka nije došlo do potpune kontrole napada potrebno je povećati dozu do maximalne na kg telesne mase. Ako to ne urodi plodom dodavanje jednog od pomenutih antiepileptika drugog reda se preporučuje.
Apsansna epilepsija ima dobru prognozu i do 80% dece koja uzimaju terapiju tokom perioda od 2-3 godine nikada ne razviju apsansne ili druge napade tokom adolescentnog ili adultnog perioda.
Oko 10-15%% dece mogu u kasnijem životnom dobu razviti i druge vrste epileptičnih napada kao što su generalizovani toničko klonički napadi (GTKN) ili miokloničke napade.
Apsansi kao tip napada mogu se sresti i kod drugih Generalizovanih epileptičkih sindroma kao što su Juvenilna Apsansna Epilepsija (JAE) i Juvenilna Mioklonička Epilepsija (JME).
EEG kod dečaka uzrasta 9 godina sa Apsansnom epilepsijom detinjstva: tipična slika visoko voltiranih, generalizovanih paroksizama šiljak-talas kompleksa 3Hz/sec u trajanju od 11 sekundi, klinički praćena samo zagledavanjem (“ engl. Staring”).
Više o EEG dijagnostici pogledajte ovde
Serbian 
English