Epilepsija i Autizam

Autizam, autistični spektar (Autistic Spectrum Disorder=ASD) predstavlja neurorazvojni poremećaj koji se karakteriše odsustvom socijalnih interakcija, poremećajem komunikacija i repetitivnim i stereotipnim obrascem ponašanja. S druge strane epiepsija predstavlja hroničnu bolest koja se karakteriše tendencom ponavljanja epileptičnih napada. Prevalenca epilepsije u opštoj populaciji iznosi 0.7-1%, dok u grupi osoba sa ASD premašuje ovaj procenat i kreće se od 5-46% zavisno od studije do studije. U studiji Viscidi i sar. 2013 prevalenca epilepsije kod dece uzrasta 2-17 godina bila je 12,5%, dok je u starijem uzrastu kod dece starije od 13 godina procenat veći i iznosi 26% (Viscidi et al. Clinical Characteristics of Children with Autism Spectrum Disorder and Co-Occurring Epilepsy. PLOS 1 2013:8(7):e67797-97). Epilepsija je u ovoj studiji bila udružena sa starijom uzrasnom grupom, nižim intelektualnim potencijalima, lošijim adaptivnim sposobnostima i slabijom funkcijom govora. Takodje veći procenat dece koja su dobila epileptične napade pripada grupi sa teškim oblikom autizma i postojanjem neurorazvojne regresije.

Poznato je da su pojedini epileptični sindromi udruženi sa autizmom kao što su Westov sindrom, Lennox Gastaut sindrom Landau–Kleffner sindrom i drugi. U slučaju Westovog sindroma koji se karakteriše infantilnim spazmima kao tipom napada, zaostajanjem u razvoju (gubitak stečenih miljokaza razvoja),  tipičnom slikom hipsaritmije na EEG-u što znači visoko voltirana dezorganizovana aktivnost na EEG-u, veliki broj dece iz ove grupe može razviti autistične simptome. Takođe deca sa Tuberoznom sklerozom (TSC)  imaju simptome iz autističnog spektra i taj se procenat kreće između 40 i 60%. U studiji Specchio i sar (2020) 33% pacijenata sa TSC imalao je epilepsiju i ASD. Pacijenti sa TSC i ASD su imali mnogo učestalije napade i raniji početak epileptičnih napada nego TSC pacijenti koji nisu razvili autistične simptome. Sa druge strane ASD i farmakorezistentni napadi (napadi koji su i dalje prisutni iako je osoba bila na najmanje 2 antiepileptična leka u punoj dozi) bili su usko povezani sa brojem tubera u mozgu koji su identifikovani na MRI mozga.

EEG kod ASD

Ne postoji poseban tip epileptičnih napada koji se javljaju kod ASD, pa se mogu kod dece sa autizmom javiti gotovo sve vrste napada uključujuči fokalne napade sa i bez gubitka svesti, generalizovane toničko-kloničke napade, absanse i dr. Ponekada je jako teško kod dece sa autizmom a i drugim vrstama razvojnih smetnji odvojiti napade od abnormalnog ponašanja koji su deo primarne bolesti kao što su zagledavanje, nereagovanje na pozive, stereotipije. Poznato je da su epileptiformne promene na EEG učestalije kod autistične dece (6-60%) nego EEG abnormalnosti u opštoj populaciji (1-5-%) što zavisi od stepena mentalne retardacije, uzrasta, stepena regresije, pojave epileptičnih napada, tipa EEG (rutinski ili višečasovni), EEG u budnom ili spavanju itd.. Učestalost epileptičnih napada je povećana naročito u periodu adolescencije kod osoba sa autizmom. Bez obzira na različite procente u do sada objavljenim raodvima, procenat dece sa autizmom koji imaju epileptiformne promene na EEG-u a bez postojanja napada je od 20-30% u proseku, i očekivano učestalija epileptiformna aktivnost se nalazi tokom LTM (long term monitoring-24-satno EEG registrovanje), a izraženija je tokom spavanja. Lokalizacija epileptiformnih promena može biti različita: fronto centro teporalne epileptiformne promene slične onima koje se vide kod rolandične epilepsije kao i  levostrane temporalne epileptiformne promene. Iz još neutvrđenih razloga najčešća lokalizacija je desnostrani temporalni režanj. Tretman epileptifornih promena bez prisustva napada može se razmotriti u slučajevima kada postoji kognitivna disfunkcija ili regresija, kao u slučaju Landau Kleffner sindroma (stečena epileptična afazija) ili kada postoji pogoršanje neurološkog nalaza koji nije povezano sa uzrocima osnovne bolesti ili komorbiditetom. Za sada nema dovoljno naučnih podataka koji idu u prilog tretiranja epileptiformnih promena ako epileptični napadi nisu klinički ispoljeni.

Više o epilepsiji pročitajte na: https://neurokidbossa.rs/epilepsija-kod-dece/